Barb Webb

Vidim da mnogi komentarišu kako će se, zbog klijentelističke strukture čitavog sistema izgrađenog na interesima, podrška SNS-s raspasti. Neki idu toliko daleko da smatraju da će se stranka ugasiti samo zato što više nije na vlasti. Teško da će se to dogoditi, evo zašto. Svaka stranka ima tri ključna tipa birača. Naravno, ove grupe nisu strogo odvojene i jedan birač može pripadati više njih. Postoje i podtipovi, ali da se zadržim na ova tri. Klijenti: Ljudi čija lojalnost zavisi od radnog mesta, ugovora, biznisa ili lične koristi. Kod njih je materijalni interes dominantan, nemaju snažnu emotivnu ili identitetsku vezu sa strankom i spremni su da je promene čim prestane da im isporučuje ono što očekuju. Politički identifikovane pristalice: Ljudi koji iskreno veruju u politiku, nacionalne stavove ili liderstvo stranke. Njihova podrška proizlazi iz političkih uverenja, koja mogu da se promene ukoliko se pojavi bolja alternativa. Socijalno vezani birači, ili kako ih ja zovem, porodični birači: Ljudi za koje je stranka tokom godina postala deo porodične tradicije i društvene pripadnosti. Praktično, stranačka pripadnost je snažan deo njihovog porodičnog ili individualnog identiteta. Oni najteže napuštaju stranku. To je najčvršće jezgro. Što se tiče klijenata: Specifično je to što u Srbiji jednu stranku nije zamenila druga, već građanska lista. U praksi se preraspodela klijentelističkih birača nakon izbora najčešće odvija na sledeći način: stranka koja je bila na vlasti gubi klijentelističko biračko telo u korist novog političkog subjekta, koji nastavlja da servisira njihove klijentelističke zahteve. Ali ako takvog subjekta nema, kao što je slučaj u Srbiji, situacija je mnogo složenija. Pošto klijentelizam ne zahteva nužno stranku, već pristup moći i resursima, očekujem da će deo tih ljudi pokušati da se prilagodi i uspostavi odnose sa novim centrima moći. Ali pošto nova vlast nije stranačka struktura, to će im teško ići (nadam se). U takvoj situaciji deo klijenata će se pasivizirati. Postaće tihi, izgledaće kao da su nestali, ali zapravo mogu da čekaju priliku da pomognu starom „gazdi“ da se vrati na vlast. Ovo je jedna od pojava koje očekujem da vidimo u Srbiji. Tako da Vučić samo prividno može da izgubi deo ove grupe, koja je u velikoj meri povezana sa administracijom i biznisima zavisnim od države. Važno je reći da među klijente ne treba automatski ubrajati i uplašene zaposlene u administraciji. Biće i onih koji su podržavali Vučića iz straha, a sa promenom vlasti prestaće to da rade. To nije isto što i klijentelistička lojalnost. Druga grupa je ona koja je podložna promeni političkih uverenja. Ovi ljudi su iskreno verovali u politiku ili liderstvo Vučića, ali to ne znači da je njihova podrška trajna. Kada budu izloženi novoj politici i novoj alternativi, ukoliko se ona pokaže boljom, mogu da promene politički tabor. Ali da bi se to dogodilo, biće potreban dokaz da je nova alternativa zaista bolja. Imajte u vidu da kod dela ove grupe postoji veliki strah i neizvesnost, ogromna skepsa i uzdržanost. Kako će i da li će promeniti svoja uverenja u velikoj meri će zavisiti od rezultata, upravljanja i pristupa nove vlade. Tu je važno pomenuti da je, kako ja tumačim izborni rezultat, određeni deo ove grupe već kaznio Vučića na ovim izborima. Treća grupa je možda najpotcenjenija u analizama budućnosti SNS-a. Posle 14 godina vlasti postoje čitave generacije koje su odrasle i politički se formirale tokom vladavine SNS-a. Deo njih razvio je snažnu ličnu i porodičnu identifikaciju sa strankom. To se neće promeniti ni brzo ni lako. Kada neko godinama glasa za jednu stranku, brani je u raspravama, opravdava njene postupke i doživljava njene protivnike kao pretnju, ona postaje deo njegovog ličnog identiteta. Zato izborni poraz stranke ovi ljudi mogu da dožive kao lični poraz. Ovi ljudi će već pri prvoj grešci nove vlasti pronaći način da opravdaju svoja uverenja i lojalnost, predstave se kao žrtve i nastave tamo gde su stali, da bezrezervno brane stranku. Na osnovu ovoga mislim da će i Vučić graditi svoju strategiju iz opozicije. 1) Pokušaće da stvori sliku da je nova vlast pretnja materijalnom statusu i bezbednosti klientelista i da ih tako održi mobilisanim. 2) Zatim će napadati vlast kao nesposobnu, čime bi pokušao da zadrži i povrati podršku politički opredeljenih birača. 3) I predstavljaće je kao izdajničku, čime bi pokušao da dodatno mobiliše najčvršće identitetsko jezgro.