фингер🇷🇸

На данашњи дан пре 21 годину уперио сам прстом у једну страшну и опасну аномалију нашег друштва. 9.новембра 2005. шутнуо сам осињак зла и одмазда је била таква каква јесте. Хтео сам да будем Србин, и платио сам колико кошта. И опет бих исто. Једино ми је жао што нисам био жешћи и радикалнији. Веровао сам у друштво и државу, да ће неко још нешто покушати и урадити, али није. Потуцао сам се по затворима, хапшен, малтретиран, развлачили ме медији као курјаци крваву крпу, на мене је зинула и ала и жвала а безбројне претње смрћу су ми биле свакодневица. Често потуцање по судовима, сулуде тужбе, и потпуни престанак сваког посла угрозио је потпуно опстанак моје породице у окупираној Србији. Одлазак у избеглиштво ван земље није донео ништа посебно другачије. Медијски линч, тражење екстрадиције од две стране земље у којима сам хапшен и затваран били су занимљива школа живота. Лажи које су медији ширили касније су преузели тролови на мрежама. Нема шта се о мени није писало и причало. И зашто? Зато јер сам био нешто што им се не уклапа у калуп. Са друге стране они које сам пре 21 година разоткрио напредовали су на друштвеној лествици у Новом Саду и Србији. Црна Гора се већ 2006. године отцепила. Миленко Перовић са којим сам тада имао вербални сукоб је учествовао у стварању такозваног црногорског језика. Динко Грухоњић је "цењени" и признати професор на Филозофском факултету. Скоро сви анти-српски актери знани и незнани су напредовали у овом друштву. На крају смо доживели блокадерско лудило и експеримент који је срушио оно мало државице коју смо имали. Да ли је то показало да сам пре 21 годину алармирао српски народ узалуд? Можда. Окупирани смо више него икад у последњих 80 година. Србија је пала. Али Српство још живи док има и један Србин жив. "На гробу ће нићи цвијеће за далеко неко покољење". Ја слободу нећу дочекати, али док живим писаћу и говорићу против зла. А неко ће већ наћи начин. Живело Српство!