Берлинско Мендо 🇩🇪

Gledao sam juče ovog momka na RTS-u, mislim da se zove Nemanja Karović, i ostavio je veoma snažan utisak na mene. Kaže, parafraziram: „Mi želimo da RTS služi građanima.“ I pita novinara: „Da vas pitam, zašto ste juče imali prilog od 12 minuta o studentima? Ko je to tražio od vas?“ Fenomenalno posramljivanje novinara naučenog na poltronstvo. E sad, da je Vučića zamenila neka druga politička stranka, ovako nešto verovatno ne bismo mogli da čujemo. Jer bi svaka druga stranka uživala u novom poltronskom pristupu televizije. Letos sam gledao televiziju u Italiji, javni servis. Počinje dnevnik, prva vest – toplotni talas. Temeljna analiza, gde je koliko vruće, kakve su štete po poljoprivredu, preporuke za zaštitu starijih osoba, nekoliko kratkih izjava poljoprivrednika i lekara. To traje četiri-pet minuta, jedan opširan prilog. Zatim sledi vest iz arheologije, neko novo arheološko nalazište. Prilog sa terena, izjave arheologa. Pa sledi uspeh mladih šahista, prilog, kratka izjava jednog mladog šahiste. Pa još jedna vest... Eee, onda, pred kraj, negde u dvadesetom minutu, eto Meloni. Izjava strogo državničkog karaktera, kratko, informativno. Još jedna kratka vest o nekom usvojenom zakonu. Toliko. Kraj, vremenska prognoza. Ćao, prijatno. E, to je javni servis. Tako da, ako već reformišete RTS, ovako treba da izgleda informativna emisija. Javni servis, prema klasičnoj definiciji, ima nekoliko uloga. Prvo, da informiše. Pre svega o stvarima koje su važne za svakodnevni život građana. Servisne informacije, zdravstvo, obrazovanje, ekonomija, poljoprivreda, nauka, dešavanja u lokalnim zajednicama. Naravno, i politika, ali politika koja se tretira prema njenom značaju za javnost, a ne prema funkciji onoga ko daje izjavu. Drugo, da obrazuje. Da proizvodi obrazovne, naučne, istorijske i dokumentarne programe u funkciji obrazovanja mladih i stanovništva. Da bude televizija od koje će deca nešto naučiti, a odrasli postati informisaniji i obrazovaniji. Da ulaže u znanje, umesto u beskrajna politička prepucavanja. I treće, da čuva i razvija kulturu i identitet. Da proizvodi domaće kulturne, muzičke, dramske i zabavne programe. Da promoviše jezik, tradiciju, istoriju, umetnost, prirodne lepote, uspešne ljude. Da jača ljubav prema otadžbini kroz promociju države i naroda. Ne kroz patriotske govore političara, već kroz istinske vrednosti i dostignuća društva. I za sve to građani plaćaju javni servis. Pozdrav za Karovića, odličan nastup. Bila je milina gledati.

Evo nekoliko iskustava iz Makedonije i nekih mojih razmišljanja o tome šta nova Vlada Srbije ne bi trebalo da radi. Delimično su zasnovana na našem iskustvu u Makedoniji, kada je srušen režim Gruevskog. 1) Ne spajajte studentski pokret sa Vladom. Sačuvajte njihove odvojene identitete. Ovo može postati jedna od najvažnijih inovacija srpske političke tranzicije. Studenti treba da sačuvaju svoju nezavisnost, uključujući i pravo da kritikuju Vladu kojoj su sami pomogli da dođe na vlast. Vlada mora da vlada. Studenti moraju ostati slobodni da zahtevaju odgovornost i dobro je što nema studenata na izbornim listama. Ali ta podela mora biti stvarna. Nema garancije da će nova Vlada biti dobra, ali ako ostane sačuvano jezgro nezavisnih mladih ljudi, uvek će postojati neko ko može da održi veru u bolje upravljanje Srbijom. 2)Ne dozvolite da spoljna politika dominira. Posebno ne u prvoj godini vlasti. Rusija, Kina, Kosovo i evropske integracije zahtevaju ozbiljno upravljanje, ali izbegavajte nepotrebne diplomatske potrese dok se domaće institucije stabilizuju. Ne otvarajte nove spoljnopolitičke frontove dok ne stabilizujete vlast kod kuće. Ne morate u prvoj godini da rešite geopolitički identitet Srbije. Tako nećete dati ni povod da se nastavi kampanja da ste vlast nametnuta od strane centara moći iz inostranstva. 3) Ne obećavajte brzu pravdu, već reforme. Ovo svakako već radite, ali morate biti svesni da će od danas nezadovoljstvo po ovom pitanju samo rasti. Iz našeg iskustva u Makedoniji, ljudi će tražiti da svi završe u zatvoru. Nikada neće biti zadovoljni ni brojem uhapšenih ni time ko je uhapšen. Tu postoji ozbiljna zamka. Ako se Vlada meša u rad pravosuđa da bi ispunila očekivanja javnosti, ponavlja praksu prethodnog režima. Ako se ne meša, deo javnosti će je optuživati da štiti ljude iz starog sistema. Zato upravljajte očekivanjima. Objasnite precizno, korak po korak, šta će se dešavati, šta Vlada može da uradi i u kojim rokovima. Obećavajte reforme i konkretne institucionalne korake, a ne presude i zatvorske kazne. 4) Ne dozvolite da apstraktne reforme postanu jedina politika. Ljudi će brzo zaboraviti revoluciju i vratiti se svakodnevnoj realnosti. A to znači da ćete, pored reformi, morati da isporučujete i konkretne rezultate u ekonomiji i javnim uslugama, posebno u ekonomiji. Nemojte ponoviti grešku makedonske Vlade i celu prvu godinu govoriti samo o transparentnosti. Građani moraju da osete da promena vlasti donosi nešto konkretno u njihov svakodnevni život. Reforme institucija su neophodne, ali same po sebi neće biti dovoljne da održe podršku javnosti. 5) Ne gubite vreme na velike dugoročne strategije. Imajte dugoročnu viziju, ali vladajte kroz kratkoročne, merljive i ostvarive ciljeve. Niste u situaciji da sada trošite vreme na velike državne strategije i ambiciozne planove čije ostvarenje zavisi od niza budućih reformi. U prvoj, pa i u prve dve godine mandata, fokusirajte se na mali broj ključnih, potpuno ostvarivih projekata i reformi. Obećajte samo ono što zaista možete da realizujete u uslovima kada je čitav državni aparat još uvek u velikoj meri pod uticajem prethodne vlasti. 6) Ne dozvolite da unutrašnje ideološke razlike ugroze većinu. Studente je ujedinio jedan zajednički cilj: poraz Vučićevog političkog sistema. Ali to ne znači da imaju iste stavove o Kosovu, Rusiji, EU, poreskoj politici, socijalnim pitanjima ili ekonomskim reformama. Te razlike će postati mnogo vidljivije kada budu morali da glasaju o konkretnim odlukama Vlade. U ovoj fazi prvo dogovorite ograničen tranzicioni program Vlade i jasne mehanizme za rešavanje eventualnih međusobnih neslaganja. Ne mora ova Vlada da reši sva pitanja. Ako se ja pitam, ne mora uopšte da se bavi nijednim pitanjem oko kojeg ne postoji konsenzus. Sva sporna pitanja koja mogu da čekaju, neka čekaju dok ne preuzmete stvarne poluge vlasti. 7) Ne dozvolite da se korupcija i arogancija pojave u novoj Vladi. Secite ih u korenu. Najveći politički kapital studenata je njihov kredibilitet. To je brend koji morate da čuvate kao oči u glavi. U Makedoniji Vlada imenuje oko 800 funkcionera na rukovodeće pozicije, u Srbiji verovatno mnogo više. Nećete moći sve da ih kontrolišete. Pojaviće se i pohlepni i glupi ljudi, a biće i nesposobnih. Od samog početka uvedite stroge standarde integriteta i jasne sankcije za one koji ih ne budu poštovali. Ne sme biti izuzetaka, čak ni za ljude koji su imali istaknutu ulogu u protestima. Jedan korupcionaški skandal ili bahat funkcioner iz vaših redova može da napravi ogromnu štetu, upravo zato što su očekivanja od vas mnogo veća nego od prethodne vlasti. 8) Ne dozvolite da Vučić i dalje bude glavni lik srpske politike. Ovo je posebno važno. Vučić je godinama gradio politički sistem u kojem se sve vrti oko njega. Nemojte mu dozvoliti da i iz opozicije nastavi da određuje političku agendu. Ako svakodnevno budete odgovarali na njegove izjave, optužbe i provokacije, on će i dalje ostati u centru političkog života. Naravno, morate se baviti nasleđem njegovog režima, odgovornošću i reformama. Ali nemojte dozvoliti da se čitav politički život i dalje svodi na Vučića. Nova vlast koja svakog dana govori o Vučiću rizikuje da ostane opozicija Vučiću, iako je već na vlasti. Vi morate da postavljate teme, a ne samo da odgovarate na njegove. Za kraj, jedna preporuka iz mog iskustva u kriznom PR-u. 9) Ne tretirajte prvih šest meseci kao period normalnog vladanja. Vi ste u krizi. Vlada mora da funkcioniše u režimu kriznog menadžmenta od prvog dana. Uspostavite centralni krizni štab pod direktnom nadležnošću premijera, koji će raditi sedam dana u nedelji. Njegov zadatak biće da predviđa probleme, koordinira institucije i obezbeđuje brzo donošenje i sprovođenje odluka. Vlada mora da ima jednu jasnu i usaglašenu komunikaciju, ali i da postavlja dominantan narativ u javnosti, kao što se to radi u kriznim situacijama. Ako vi ne objasnite šta se dešava, neko drugi će to objasniti umesto vas. Srećno, svi navijamo za vas!