J

Lice nedelje - Jelena Riznić! 📷 Nebojša Babić 🗞️ Nabavite svoj primerak Nedeljnika! 👇 nedeljnik.rs/nedeljnik-digit… nedeljnik.rs

A jel znate da sam u izbornoj noći bio na svetskim medijima kako na čačansko-engleskom pod gasom rakije i uz pratnju trubača sipam emocije srce da mi pukne

Bauk kruži Srbijom – bauk milion i sedamsto hiljada birača nepoželjne političke opcije. Milion sedamsto trideset jedna hiljada i trista dvadeset i tri, tačnije, po verovatno konačnim rezultatima Republičke izborne komisije. Ovo bi u normalnim okolnostima bilo dovoljno za natpolovičnu većinu. I kada govorimo o procentima, o 39% svaka stranka sem SNS može samo sanjati. Međutim, u situaciji neproglašenog dvogodišnjeg (polu)vanrednog stanja, dovoljno je tek da se džentlmenski čestita protivniku. Ali kom protivniku? U tom grmu leži profesor Zec, a i mnogi drugi profesorski zečevi, agenti spavači.„Who do I call if I want to call Europe?”, anegdotalno se pripisuje Kisindžeru, ali slično pitanje se može postaviti u slučaju pobednika najnovijih izbora. Da nije tužno, bilo bi smešno kada čitamo objave raznih evropskih državnika u kojima se zahvaljuju prvom kamenu za kupus sa liste, Iliji Srdanoviću. Nažalost, vrag je davno odneo šalu, pa se nisam smejao kad je Vučić u emisiji sa mojom drugaricom gledao video isečak sa tom karikaturalnom pojavom, nedostojnom ni da bude srpski Zelenski (iako fizički liče). Užasavala me je pomisao da ovo može postati stvarnost. Najcrnje slutnje su se ostvarile. Većinski deo stanovništva se pokazao neotpornim na neprijateljska delovanja u psihološkom ratu (uz, dodao bih, veoma čudna dešavanja na društvenim mrežama koja smo, nezavisno jedni od drugih, primetili). Vox populi, vox Dei, dakle Božija je volja da kao narod skočimo u nepoznato. Iako većina glasača te opcije nije svesna, njena svesna manjina, kao i njeni protivnici (među kojima sam i ja), donekle znaju koliki je opseg tog nepoznatog. Bolje odnose sa Ruskom Federacijom i NR Kinom od trenutnih sigurno nećemo imati. Po jutru se dan poznaje, a oni se, dok si rekao „klaster“, razleteše po regionalnim antisrpskim medijima da šire poruke mira i ljubavi. Naivno se mislilo da će se ovo zaustaviti brzim proglašenjem rezultata i priznanjem izbornog poraza. Kao da to nije bilo u planu obojene revolucije, već su po inerciji morali da prave unapred dogovorene performanse. Prvo veče nakon izbora je fašistička linč rulja nekažnjeno upala u najgledaniju srpsku (sada opozicionu) televiziju, a policija odbila da radi svoj posao. Dok smo se sledeće jutro pitali da li je to sve bio samo ružan san, dočekao nas je zahtev za ukidanjem iste te televizije, od strane esnafskih udruženja. Veoma kolegijalno, nema šta. Biće da im kolege nisu dovoljno ponižene, pa moraju oni da ih dokusure sramotnim saopštenjima. Umesto da ide sve redovnom ustavno-zakonskom procedurom, nova garnitura je rešila da demonstrira moć preko probuđenih spavača i preletača u postojećim institucijama. De jure je vlast i dalje u rukama tehničke vlade, do konstituisanja nove skupštine i izglasavanja novog sastava državnog izvršnog organa, ali de facto konce drže neformalne grupe. Možemo reći da je u toku neproglašeni državni udar. Moć su demonstrirali sramotnim hapšenjem direktora Jovine gimnazije, gospodina Radivoja Stojkovića, čiji je neoprostiv „greh“ bio borba da škola radi po zakonu i da deca pohađaju nastavu, kako ne bi bila korišćena kao pijuni obojene revolucije. Dalje se nadovezuju čudna hapšenja, gašenje najuspešnije domaće privatne banke, uz istovremene napade na Poštansku štedionicu. Preti se usporavanjem, pa i zaustavljanjem projekata od nacionalnog značaja, za ko zna čije sve interese, pod maskom „borbe protiv korupcije“. Država je predmet sprdnje hrvatske, crnogorske i ostalih službi, otvoreno nam se smeju u lice i sluđuju narod. Dovoljno da navedem samo dva primera u poslednjih sedam dana: krečenje grafita sa srpskim patriotskim parolama i dežuranje oko kontejnera da se slučajno ne baci neki papirni "dokaz". Za sad nisu našli ništa, ali su izvršili "građansko hapšenje" (protivpravno lišavanje slobode, prim. UM) nekog nesretnika, direktora škole. 1/2

Nigde pravde za oca poginulog mladića u Namenskoj: Vučićevom odlukom pomilovan i osuđeni za tu nesreću n1info.rs/vesti/nigde-pravde…