Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS) header
Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS) profile picture
Бања Лука
Joined June 2025
Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)Photo by Меморијални центар Републике Српске (@MemCentarRS)
„ НЕДОПУСТИВО ЈЕ ДА СРПСКА МАЈКА НА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ СИНОВИХ ОСТАТАКА ИДЕ У ФЕДЕРАЦИЈУ БИХ“ Горан Крчмар био је учесник ратних размјена заробљених војника и цивила, а потом и послијератне потраге за несталима.
1
6
51
672
Говори и о данашњем положају породица из Републике Српске које на идентификације одлазе у Федерацију БиХ, те сматра да Република Српска мора преузети одговорност за потрагу за преосталих око 1.600 несталих Срба.
1
1
19
Подкаст „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске, у недјељу 22. новембра, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске, Spotify-ју и друштвеним мрежама.
1
18
МУП СРПСКЕ И МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ
3
31
449
Меморијални центар Републике Српске и Општина Брод покрећу заједничку иницијативу за подизање споменика мајци Миљи Зечевић – симболу страдања, снаге и достојанства српских мајки. memorijalni-centar.rs/inicij… #МиљаЗечевић #КултураСјећања
1
5
44
556
ОЦА СУ МУ ПРОНАШЛИ У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ: „НАУЧИО САМ ДА У СВОМ БОЛУ НЕ ТРАЖИМ МРЖЊУ” Свештеник Далибор Ђекић имао је само 12 година када је на православни Васкрс, 26. априла 1992. током напада хрватско-муслиманских снага на насеље Чардак код Дервенте, нестао његов отац Слободан.
1
23
1
106
1,572
У рату је изгубио и стрица Младена, који је погинуо са 20 година. Његов дјед, не могавши да поднесе губитак оба сина, неколико година касније одузео је себи живот.
1
9
93
Упркос трагедији која је задесила његову породицу, Далибор свједочи: „Ја научим да у том свом болу који је задесио мене и моју породицу, не тражим мржњу, већ да тражим смисао.”
3
44
СВЈЕДОК ВРЕМЕНА: МЛАЂО КАЛАЈЏИЋ ИЗ БИЈЕЉИНЕ, У СТОТОЈ ГОДИНИ ОСТАВИО СВЈЕДОЧАНСТВО О СТРАДАЊУ СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ Готово вијек животног искуства, сјећања на породичну трагедију и страдање у Другом свјетском рату, Млађо Калајџић из Горњег Магнојевића код Бијељине повјерио је Меморијалном центру Републике Српске. Рођен 16. октобра 1927. године, Млађо Калајџић као дјечак је преживио Други свјетски рат, али су ратне године за њега значиле и ненадокнадив губитак. Својим очима гледао је стријељање оца и мајке, а и сам се два пута нашао пред стрељачким стројем. Оба пута, Божијом вољом, избјегао је смрт. О породичној трагедији свједоче и фотографије Млађиних родитеља Саве и Петре Калајџић, чија су имена и портрети сачувани на спомен-обиљежју посвећеном борцима четничког покрета и жртвама фашистичког и комунистичког терора. Сачувана породична и документарна грађа додатно употпуњује Млађину исповијест и даје увид у судбину породице чију је трагедију преживио као дијете. И данас, док гази стоту годину живота, задржао је бистрину ума, добро памћење и интересовање за свакодневна дешавања. Током посјете и снимања свједочанства, Млађи је уручен и рођендански поклон, уз жеље за добро здравље и још много лијепих дана. Свједочанство Млађе Калајџића једно је од десетине свједочанстава које је Меморијални центар Републике Српске забиљежио на подручју Бијељине. Снимање је реализовано у сарадњи са Одјељењем за борачко-инвалидску и цивилну заштиту Града Бијељина. Забиљежена свједочанства, како из периода Одбрамебно – отаџбиском рата, тако и о страдању током Другог свјетског рата, биће дио аудио-визуелне базе Меморијалног центра Републике Српске, као трајни документ о личним судбинама, страдању и историјским догађајима, с циљем да сјећања непосредних свједока буду сачувана за будуће генерације. Меморијални центар Републике Српске позива чланове породица погинулих и несталих, ратне војне инвалиде, учеснике рата и непосредне свједоке ратних дешавања да подијеле своја свједочанства и допринесу трајном очувању сјећања на страдање српског народа. Заинтересовани се могу јавити путем имејл адресе [email protected] или на број телефона 051/222-999. Сачувајмо истину о српском страдању.
1
9
44
586
„ОЛУЈУ СУ СПРОВЕЛИ 1992. У ХЕРЦЕГОВИНИ, А 1995. У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КРАЈИНИ“
2
41
143
3,126
Кроз свједочење о Првој и Другој митровданској бици говоримо о историјском значају одбране Невесиња и Херцеговине, о људима који су стали у одбрану свога краја и цијени коју су за то платили.
1
9
102
Подкаст „Отаџбина“ Меморијалног центра Републике Српске, у недјељу 15. новембра, од 19 часова, на YouTube каналу Меморијалног центра Републике Српске и Spotify-ју.
5
52
САХРАЊЕНА МИЉА ЗЕЧЕВИЋ – „НЕКА ТИ ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА, СРПСКА МАЈКО МИЉО!” Миља Зечевић, мајка хероина, испраћена је на вјечни починак и сахрањена уз убијене синове и супруга на гробљу у Горњим Смртићима код Прњавора. Претходно је служено опијело на градском гробљу у Броду. Миља је испраћена уз почасни вод Министарства унутрашњих послова Републике Српске и почасну паљбу. Посљедњем испраћају присуствовали су чланови породице, пријатељи и бројни грађани Брода и Прњавора, предсједник Милорад Додик, министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир, начелник општине Брод Милан Зечевић, градоначелник Прњавора Дарко Томаш, представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, међу којима и предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац. „Нека ти је вјечна слава и хвала, српска мајко Миљо!”, поручио је директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић, који се обратио на испраћају. Подсјетио је на тешку животну судбину Миље Зечевић, која је још као дјевојчица остала без оца, убијеног у Јасеновцу, а 26. марта 1992. године у Сијековцу изгубила супруга Јову и тројицу синова – Петра, Милана и Васу. Послије рата, преминуо је и њен четврти син, који је преживио масакр у Сијековцу. Бојић је истакао да се у судбини Миље Зечевић преплићу два стратишта српског народа, Јасеновац и Сијековац, удаљена готово пола вијека, али повезана трагедијом једне породице. „Какву утјеху може пружити жени која је изгубила супруга и дјецу, а затим још 34 године живјела са ненадокнадивим болом?”, рекао је Бојић. Говорећи о мјесту српске мајке у историјском и духовном памћењу народа, повезао је Миљину судбину са симболиком мајке Југовића, нагласивши да су њена патња и достојанство свједочанство о страдању српског народа које се преноси кроз генерације. Посебно је указао на значај очувања њеног свједочанства, које није само запис о страдању једне породице већ и дио националног памћења српског народа. Начелник Општине Брод Милан Зечевић навео је да је Миља Зечевић постала симбол страдања српског народа, али и мајчинске снаге, достојанства и истрајности пред незамисливим губитком. Поводом њене смрти, у Броду је данас проглашен Дан жалости. Миља Зечевић преминула је 7. новембра у 95. години живота, у дворишту породичне куће у Сијековцу, на мјесту на којем су 1992. године, пред њеним очима, убијени супруг и синови. Миља је годинама свједочила о страдању своје породице, судбини бројних српских породица и злочину који су у Сијековцу починиле хрватско-муслиманске оружане формације, уз учешће припадника регуларних снага Републике Хрватске. Трајно свједочанство оставила је за архиву Меморијалног центра Републике Српске.
🤖 Made with AI
2
39
4
194
4,348