EU, globalni federalizam, socijal-demokratija. 🇪🇺 Nikad ne možeš planirati budućnost preko prošlosti.
Na Kraju Sveta
Joined November 2024
- Tweets22.8K
- Following978
- Followers1.3K
- Likes92.9K
Pinned Tweet
🇪🇺🇷🇸 Nastavljamo serijal „EU u Srbiji“. Ovog puta bavimo se finansiranjem medija, demokratije i organizacija civilnog društva iz fondova EU i drugih evropskih država.
Ovo je prvi tekst u nizu, a u narednim objavama istraživaćemo pojedinačne donacije, korisnike, iznose i konkretne rezultate.
Ovo je ujedno i poziv svima koji imaju dodatne informacije, ugovore, finansijske izveštaje ili drugu relevantnu dokumentaciju da nam se slobodno obrate.
Cilj je jednostavan: da utvrdimo ko je dobio novac, za šta i šta je za taj novac urađeno.
Majkl Dž. Foks i Harison Ford. Dva velika čoveka i dva velika glumca. 🫶👏
U trećoj sezoni serije Shrinking konačno su se pojavili zajedno. Susret koji ima posebnu težinu, naročito kada znate da obojica igraju ljude koji žive s Parkinsonovom bolešću, s kojom se Foks i sam decenijama bori.
Shrinking je vrhunska serija. Inteligentna, duhovita, topla, povremeno bolna, bez straha da se ozbiljnim stvarima nasmeje.
Svaka preporuka! ♥️
Pa vi očekujete od njih odgovor na ovo pitanje, a oni još nisu dali jasne odgovore na mnogo važnija.
1. Vladavina prava: Kako ćete obezbediti nezavisno pravosuđe, kontrolu službi bezbednosti i odgovornost funkcionera?
2. Opozicija: Saradnja ili politički monopol?
3. Lustracija: Konkretan zakon i postupak ili samo politička parola?
4. Izbor kandidata: Ko ih je birao, po kojim kriterijumima i uz kakvu javnu kontrolu?
5. Poslaničke ostavke: Kako unapred potpisane obaveze usklađujete sa slobodnim poslaničkim mandatom?
6. Mandat: Privremena vlast na dve godine ili pune četiri?
7. Ratni zločini: Otvaranje arhiva, procesuiranje odgovornih i rasvetljavanje sudbine nestalih?
8. Rusija i Ukrajina: Sankcije Rusiji, usklađivanje sa spoljnom politikom EU i osuda agresije na Ukrajinu?
9. Bosna i Hercegovina: Podržavate li njen suverenitet i teritorijalni integritet? Kakav je vaš odnos prema secesionizmu u Republici Srpskoj?
10. Kosovo: Kako nameravate da ga „vratite“? Hoćete li sprovoditi Briselski i Ohridski sporazum?
11. Banjska: Ko je organizovao i finansirao oružani napad i hoćete li zahtevati odgovornost svih umešanih?
12. Srebrenica: Prihvatate li da je počinjen genocid, kako su utvrdili međunarodni sudovi?
13. Ratko Mladić: Prihvatate li pravosnažne presude i osuđujete li njegovo veličanje?
14. Pravoslavlje i četništvo: Sekularna građanska država ili političko pravoslavlje, četništvo i istorijski revizionizam?
15. EU i Vagner: Zašto su uklanjane zastave EU, a tolerisana Vagnerova ikonografija?
Ne očekujem da se sa mnom slažu. Očekujem da građanima kažu šta zastupaju i šta nameravaju da rade.
Na pojedina pitanja bilo je različitih izjava, ali gde su jasni, zvanični i nedvosmisleni odgovori cele liste?
Izbori su prošli. Pitanja su ostala. Ovo nisu pitanja političkih simpatija, ličnih sujeta ili partijskih prepucavanja. Od odgovora zavise budućnost Srbije i životi svih ljudi koji u njoj žive, bez obzira na nacionalnost, veru ili političko opredeljenje.
Odgovori nisu usluga građanima. Oni su politička obaveza.
🇷🇸🇪🇺
Imam jedno pitanje za Tvićer zajednicu 😃
Da li je tačno da je unutar Studentske liste izbila rasprava o tome da li SNS-u, u skladu sa parlamentarnom praksom, treba ustupiti mesto potpredsednika Narodne skupštine? Navodno se jedan deo kandidata tome protivi.
Razumem argumente protiv. Teško je zamisliti da bilo ko od predstavnika režima koji je godinama urušavao institucije, gušio demokratiju i tolerisao sistemsku korupciju zaslužuje takvu funkciju.
Ali upravo tu počinje test demokratičnosti nove vlasti.
Demokratija se ne dokazuje time kako se odnosimo prema onima koji je poštuju, već i time da li smo spremni da demokratska pravila primenjujemo čak i prema političkim protivnicima koji ih sami nisu poštovali.
Ako želimo drugačiju Srbiju, parlamentarna pravila ne mogu zavisiti od toga ko nam se dopada, a ko ne. To, naravno, ne znači ćutanje, amnestiju od političke odgovornosti niti odustajanje od kritike.
Dakle, da li bi Studentska lista trebalo da podrži izbor kandidata SNS-a za potpredsednika Narodne skupštine, recimo Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića, Anu Brnabić, Nikolu Selakovića, Milenka Jovanova, Aleksandra Šešelja.....? Za izbor potpredsednika Narodne skupštine je potrebno najmanje 126 glasova narodnih poslanika.
Znamo da poslanički imunitet nije nedodirljiv. Narodna skupština može prostom većinom glasova prisutnih poslanika, uz potreban kvorum, da odobri vođenje krivičnog postupka protiv svakog poslanika, pa i protiv potpredsednika Narodne skupštine.
Šta mislite? Da li SNS-u treba omogućiti mesto potpredsednika Skupštine, uz punu političku kritiku i insistiranje na odgovornosti?
Ajmo malo da tračarimo, dosta više ozbiljnih tema. 😎
Direktor Nvidije u centru ljubavno-špijunskog skandala s kineskim zapletom. Akcije pale gotovo 7,5%, u jednom trenutku izbrisano oko 335 milijardi dolara tržišne vrednosti. Istraga u toku.
I posle vam priča o Heleni Trojanskoj nije jasna. Paris je zbog ljubavi izgubio Troju, a ovde se već broje stotine milijardi. Antički Grci su, izgleda, bili obični amateri.
I sad ono najvažnije pitanje: je li vredelo? 😂
nytimes.com/2026/11/08/techn…
Miloš retweeted
Ja sam tako kupila grašak jer mi se jelo grožđe. Prodavačica mi je objasnila da će postati grožđe kad se skuva 🙃
Mnogi koji su glasali za SL su uzeli zdravo za gotovo da Srbija pobedom te liste postaje ruska gubernija. Kako da im kažem a da ne budem previše grub ni previše parlamentaran.... možda nešto ovako... Potrebni su im bili i oni koji nemaju baš previše mozga da bi se sklonili oni koji nisu hteli u EU. Inače, Srbija će brzo postati deo Evrope tako da kako da vam kažem.... džaba ste krečili.
Miloš retweeted
Dobro veče.
Kakve god promene da uslede na RTS kada su u pitanju organizaciona struktura, kadrovska rešenja i uređivačka politika, mislim da je jedino svrsishodno da centralna informativna emisija, "dnevnik" u 19:30 - ima se emitovati isključivo na ruskom jeziku!
Raspišite
🇺🇸 Red bi bio da se ovaj Elon Mask pozove pred Kongres. Nek ga gospoda malko propitaju, al' onako, vranjanski, potanko. 🧐 Starlink, Putin, DOGE, Pentagon, NASA, državni ugovori, izborne pare... 💰 Ima tu materijal da se sedi do sabajle. Pa ako se nađe i nešto za sud, ima Amerika i ćorku. ⚖️ Nek odmori čovek malo od milijardi. Državni smeštaj, hrana, obezbeđenje, sve uključeno. 🔒 Samo izlazak nije. Ne volemo ga! 😎
🇺🇦 A sad malo o Irini Tereh, ženi kojoj valja skinuti kapu. 🎩 Studirala arhitekturu, pravila arhitektonski beton i urbani mobilijar, pa prešla na protivtenkovske prepreke, dronove i rakete. Danas je generalna i tehnička direktorka ukrajinskog Fire Pointa. Od betonskih žardinjera, preko betonskih prepreka za tenkove, do raketa Flamingo. 🚀 E, to se zove ozbiljna promena projektnog zadatka! Volemo je! 💙💛
Pesmica za večeras 🐈😎🔥🌶️
Sittin' On The Dock Of The Bay by Otis Redding.
youtu.be/rTVjnBo96Ug?si=3VuQ…
Rusija ne poštuje što je potpisala. Lele, pa mi smo se načisto šokirali! Malko smo se i zabrinuli za svetski mir i stabilnost. Jer, Taki, toj smo ti i mi. Samo mir i stabilnost, ništa drugo! 🌶️🇷🇸🌈
We already have a European security architecture in place.
This includes international agreements under which Russia has undertaken obligations, including with regard to sovereignty and territorial integrity.
The problem is that Russia is not respecting these agreements.
All our focus should be on ensuring that Russia actually fulfils the obligations it has already undertaken.
My press remarks at the @G7 Foreign Ministers' meeting ↓
Miloš retweeted
"Više izvora ‘Vremena’ među budućim poslanicima kaže da pokret i buduća poslanička grupa traže mehanizme - koje odluke da ostanu u rukama pokreta, a koje će poslanici samostalno moći da donose."
Da je tekst pisao novinar sigurno ne bi prvorazredni ustavnopravni problem
1/2
Pismeni zadatak na temu: „Zašto volim EU“ 🇪🇺 Erazmo Roterdamski (1466–1536)
Pošto nema ništa novo, hajde malo da pričamo o prošlosti, što mi inače mnogo volimo. Samo što nekako uvek pričamo o pogrešnoj.
Evropa oko 1500. godine. Jako zanimljivo vreme. Renesansa, humanizam, razvoj štamparstva, verska previranja i velike političke promene. U tom periodu živeli su ljudi koji su postavili neke od temelja današnje Evrope: Tomas Mor, Martin Luter, Nikolo Makijaveli i Erazmo Roterdamski.
Poslednja dvojica su mi naročito omiljena, ali danas ćemo o Erazmu, čoveku koji je za svoje vreme napravio ogroman intelektualni iskorak u razmišljanju o obrazovanju, politici, religiji, ratu i ljudskoj prirodi.
Erazmo Roterdamski (oko 1466–1536) bio je filozof, teolog, humanista i jedan od najuticajnijih evropskih intelektualaca. Putovao je, pisao, predavao i dopisivao se s ljudima širom Evrope. Bio je jedan od najvažnijih ljudi u ogromnoj mreži učenjaka, pisaca, diplomata i izdavača koji su razmenjivali znanje i ideje preko državnih i verskih granica. Sve to pre pet vekova, bez telefona, interneta i Evropske unije. A bogami, izgleda da im je komunikacija funkcionisala bolje nego nama danas.
Erazmo je postavio i neke od važnih temelja modernog evropskog obrazovanja, naročito kada je reč o vaspitanju dece. Smatrao je da decu treba obrazovati od najranijeg uzrasta, podsticati njihovu radoznalost i učiti ih bez surovih kazni. Njegove humanističke ideje kasnije je, na svoj način, razvio češki pedagog Jan Amos Komenski (1592–1670), jedan od utemeljivača moderne pedagogije. Komenski se zalagao za obrazovanje dostupno svoj deci, uključujući devojčice, i nastavu prilagođenu njihovom uzrastu. Obojica su smatrala da decu treba obrazovati, a ne samo disciplinovati.
I nije slučajno što su obojica ostavila svoja imena evropskim obrazovnim programima. Erazmo programu Erasmus, a Komenski programu Comenius, čije su aktivnosti danas objedinjene u Erasmus+. Erazmov lik našao se i na prigodnoj kovanici od dva evra iz 2022. godine. Sasvim zasluženo.
Kod nas bi se njegov humor i satira najlakše mogli uporediti s Nušićem, mada mu je opus mnogo širi. Nušić je ismevao ministre, činovnike, političare i malograđane, a Erazmo je četiri veka ranije radio nešto slično s evropskim vladarima, sveštenicima, učenjacima i čitavim društvom. Promenile su se uniforme, titule i kancelarije, ali glavni junaci su, izgleda, ostali isti.
Njegova najpoznatija knjiga je „Pohvala ludosti“ (1511). U njoj se podsmeva ljudskoj gluposti, sujeti, licemerju, umišljenim učenjacima, korumpiranim sveštenicima i vladarima koji misle da su najpametniji na svetu. Ako ste čitali Nušića, mnogo toga će vam biti poznato. Ako pratite našu politiku, još više.
U „Vaspitanju hrišćanskog vladara“ (1516) objašnjava da vladar mora biti obrazovan, pravedan i odgovoran prema narodu. Da vlast nije privatno vlasništvo i da država ne postoji radi vladareve slave. Zamislite samo kakva drskost, i to u XVI veku!
U „Žalbi mira“ (1517) piše o besmislu ratova, ambicijama vladara i stradanju običnih ljudi. U zbirci „Adagia“, koju je počeo da objavljuje 1500. godine, razrađuje i čuvenu antičku misao: „Rat je sladak onima koji ga nisu iskusili.“
U delu „O slobodnoj volji“ (1524) raspravlja o čovekovoj slobodi odlučivanja i moralnoj odgovornosti, zbog čega ulazi u ozbiljan teološki sukob s Martinom Luterom.
A sada dolazimo do Makijavelija.
Makijaveli je 1513. napisao „Vladaoca“, a Erazmo je tri godine kasnije objavio „Vaspitanje hrišćanskog vladara“. Dvojica savremenika, dva različita pogleda na politiku.
Makijaveli objašnjava kako se vlast osvaja, čuva i brani, čak i kada to zahteva postupke koji nisu naročito moralni. Erazmo objašnjava kakva vlast treba da bude, zašto mora da služi narodu i zašto vladar bez obrazovanja, razuma i odgovornosti predstavlja opasnost.
Jedan objašnjava kako vlast funkcioniše, drugi čemu bi trebalo da služi. Meni su obojica dragocena. Ne vidim zašto bi politička sposobnost i moral morali da budu u svađi. Mada, gledajući naše prilike, izgleda da smo uspeli da se posvađamo i s jednim i s drugim.
I sada dolazimo do nas.
Mislim da mi, Srbi, ni danas nismo razumeli ni polovinu onoga što je Erazmo pisao pre pet vekova. A nije čovek pisao nuklearnu fiziku, nego neke sasvim jednostavne stvari.
Da vlast nije ničija dedovina. Da diploma i obrazovanje nisu isto. Da patriotizam ne znači mržnju prema komšiji. Da država nije igračka jednog čoveka i njegove družine. Da narod ne postoji da bi služio vlasti. Da rat nije nikakva romantična avantura i da je mnogo važnije koliko je ljudi ostalo živo nego koliko je neko održao junačkih govora.
Prosto je, zar ne?
A mi pet vekova kasnije još raspravljamo o stvarima koje je čovek objašnjavao dok se po Evropi putovalo konjima, knjige štampale na ručnim presama, a vesti stizale s višenedeljnim zakašnjenjem. Tehnologija je, nema sumnje, napredovala. Za nas ostale nisam baš siguran.
Možda bi Erazmo danas napisao novu „Pohvalu ludosti“. Kod nas bi, bojim se, morao da je objavljuje u nastavcima. Materijala ima za nekoliko tomova, a konkurencija među glavnim junacima bila bi ozbiljna.
Čovek koji je pre pet vekova povezivao evropske intelektualce danas simbolično povezuje mlade ljude kroz obrazovanje, putovanja i razmenu znanja. Evropa je uspela da od takvog nasleđa napravi nešto korisno za buduće generacije.
A mi bismo, za početak, mogli da pročitamo šta je čovek pisao. Možda nešto i naučimo. Mada, posle pet vekova neuspešnog pokušavanja, ne bih se previše zaletao s optimizmom.
🇪🇺🇷🇸
nitter.gq/EU_Commission/status/2…
#EU #ErasmusPlus #EUzaSrbiju #EUuSrbiji #Srbija #Solidarnost #EuropeanCommission
Europe’s future is built in the classroom.
With our new Education and Skills Package, we aim to ⬇️
ALT A dark green chalkboard with faint mathematical equations and chemical formulas in the background. In the centre, handwritten in white chalk, is the message: “Young people are our future. We must give them the tools to thrive!” The European Union emblem appears in the top-right corner.
Nismo dugo, Basara
"Fikus ima još nešto da kaže: Dok bude pisaca koji ne umeju da napišu čestitu denuncijaciju i dok bude čitalaca koji uprkos nepismenosti razumeju šta je pisac hteo da kaže, crveno-crnoj koaliciji će vrata biti širom otvorena. Nadam se da ste razumeli šta sam hteo da kažem."
FAMOZNO: SMETLARSKA POSLA kurir.rs/licni-stav/10157102…
Obavezno štivo o vojsci, svašta bi ja tu dodao, ali je odličan i ovaj paket. 👇
IZDVAJANJE OD NEVEROVATNIH 5% BDP-a ZA ODBRANU! REALNOST ILI PODMETAČINA SLUŽBE?
Opljačkana i uništena Srbija niti može, niti treba da izdvaja toliki udeo BDP-a za odbranu. Da je reč o apsurdnom predlogu jasno je kada pogledamo ostatak sveta: čak i SAD kao vodeća globalna vojna sila izdvajaju oko 3,4% svog BDP-a, dok se većina zemalja našeg regiona kreće oko praga od 2 -2,5%.Tražiti 5% u našim okolnostima znači direktno otimanje novca iz prosvete, zdravstva i već osiromašenih narodnih džepova.
Prava kriza naše Vojske nisu procenti na papiru i kupovina skupe opreme i naoružanja koje nema ko da opslužuje već dramatična kriza kadra, hitna potreba za dekriminalizacijom sistema i ponovno uspostavljanje zakonitog rukvodjenja i komandovanja koje je sada na antiustavan i nezakonit način u potpunosti podredjeno direktoru VBA kao suverenu vlasti u sistemu odbrane.
U javnosti se stvorila klima u kojoj se stiče utisak da niko ni reč ne sme da kaže protiv bilo čega što stigne pod “etiketom” studentskog pokreta. Međutim, činjenica je da studenti ovakav radikalan predlog nikada nisu imali u svom zvaničnom programu niti je ovo autentični deo njihovog pokreta. To se jasno može videti na njihovom sajtu. Ovakav istup otvara opravdanu sumnju iz koje kuhinje (kuvara Djure Kutlače) dolazi ova izjava, sa ulogom da posluži kao „probni balon“ i skrene pažnju sa realnih problema i potpunog devastiranja Vojske Srbije. Ova izjava neodoljivo podseća na populističke i nerealne izjave lidera bivše vlasti Vučića i Vučeviča, poput one o vračanju vojnog roka, koje slušamo poslednjih pet godina, a nikada nisu ostvarene.
Iskreno se nadam da ova izjava nije zvaničan stav Studentske liste i ljudi koji je čine.
