Progress Science 🐊🦋🐐

Неми сведок на обали Саве. Човек копа сопствену раку, док изнад њега ледено стоји крвник. У руци усташе бледи челик "србосјека", ножа скованог са само једном сврхом, за масовно и безумно клање Срба. Мученик у својој предсмртној агонији и не слути да ће управо тим сечивом бити прекинут његов овоземаљски пут чим заврши посао који му је наређен. Фотографија је забележила само један трен, један крик из бескрајног пакла Јасеновца. Најцрња ноћ у историји човечанства одиграла се 29. августа 1942. године. Злочинци су организовали монструозно такмичење у затирању људских живота. Победник те крваве ноћи био је Петар Брзица, усташки зликовац и римокатолички крижар, који је својим србосјеком уморио 1360 душа. За овај незамисливи пир, од својих старешина награђен је златним сатом, сребрним есцајгом, печеним прасетом и флашом вина. И страшном, вечном титулом краља клања. Ови ожиљци прошлости нису остали закључани само у сећањима ретких преживелих. Сачували су их објективи. Данас нас са тих слика гледају скамењена лица жртава и хладнокрвне очи џелата. Последњи тренуци ухваћени у вечности, пре него што ће мрак појести сваку наду. Ова фабрика смрти простирала се на 46 квадратних километара, површински шест пута већа од Аушвица. Али ужас Јасеновца не мере километри ни суве статистике. Његов прави бездан лежи у несхватљивом садизму, уживању у туђем болу и систематском, планском затирању читавог једног народа. Процене које прихвата део историографије говоре о око 700.000 убијених Срба, уз десетине хиљада Јевреја и Рома. А ипак, најдубљи мрак овог страдања била су деца. Српски и јеврејски малишани, кидани из мајчиног наручја, изгладњивани, мучени и уморени у масовним размерама. Јасеновац и Јастребарско постали су најтеже српске речи. Симболи зла које превазилази људски разум, као да долази из неког другог, нељудског света. Овакве приче, отргнуте од заборава и натопљене сузама и крвљу, дубоко су урезане у књигу Јасеновац - усташка фабрика смрти.