Roy Bean

RUSI NAPOLJE IZ SRPSKE ENERGETIKE! 🇷🇸🇪🇺 A kako, gospodo, mislite da plaćate gas, naftu i struju? Čime ćete ih kupovati i od koga, ako nastavimo da se udaljavamo od EU i evropskog tržišta? Mislite da se energenti plaćaju slovenskim bratstvom? Ulazak u EU ne garantuje jeftinu energiju, ali nam daje mnogo bolje uslove za investicije, konkurenciju, povezivanje i sigurnost snabdevanja. Godinama nam prodaju priču da ruski energenti nemaju alternativu. Imaju. Problem je što nismo dovoljno uradili da te alternative obezbedimo. Ko je prodao NIS Rusima 2008. godine, pod kojim uslovima i zašto narednih 18 godina nismo ozbiljnije smanjili energetsku zavisnost? Zašto nemamo dodatno skladište gasa u potpunosti pod kontrolom Srbije? Zašto nismo ranije zaključili više ugovora sa drugim dobavljačima? Gde su dodatni naftovodi i strateške rezerve? Zašto se ozbiljno ne razmatra otkup ruskog udela u NIS-u, a po potrebi i druge zakonite mogućnosti preuzimanja kontrole? Da li nam je ekonomski opravdana još jedna, manja rafinerija? A sada konkretno. 🇧🇬 Bugarska: Gasna interkonekcija kapaciteta 1,8 milijardi m³ godišnje. EU je dala 49,6 miliona evra bespovratno. Azerbejdžanski gas je 2025. pokrivao nešto više od 8% naše potrošnje. 🇭🇺 Mađarska: Preko njene mreže moguće je nabavljati i neruski gas, uz ugovore i raspoložive transportne kapacitete. 🇷🇴 Rumunija: Ima sopstvenu proizvodnju gasa. Do granice nam nedostaje oko 13 kilometara gasovoda na srpskoj strani, uz znatno dužu deonicu u Rumuniji. 🇲🇰 Severna Makedonija: Radovi na interkonekciji počeli su u oktobru 2026. godine. 🇷🇸 Banatski Dvor: Proširenje sa 450 na 750 miliona m³ još traje. Ruski Gasprom ostaje suvlasnik. A, uostalom, jebo nas više gas! Šta je sa strujom i naftom? Gde su dodatni pravci snabdevanja naftom, skladišta električne energije, ozbiljnija ulaganja u obnovljive izvore i modernizaciju mreže? Ne kažem da ništa nije urađeno. Imamo nove vetroparkove, solarne projekte i ulaganja u elektroenergetski sistem. Ali tempo nije dovoljan za energetsku bezbednost kakva nam je potrebna. Evropska unija je od 2000. godine Srbiji obezbedila više od MILIJARDU EVRA bespovratne pomoći za energetiku. Ne kredita koje vraćamo, nego grantova. Među njima su 165 miliona evra energetske pomoći tokom krize, 49,6 miliona za gasovod sa Bugarskom, oko 31 milion za vetropark Kostolac i ulaganja u hidroelektrane, javne zgrade, energetsku efikasnost i mrežu. Sve su to delovi ukupne pomoći. I posle svega neko nas ubeđuje da ćemo propasti ako smanjimo zavisnost od ruskih energenata. Ludaci jedni, pa mi smo preživeli devedesete pod međunarodnim embargom! Preživeli smo nestašice, redove za gorivo, restrikcije i ekonomsku izolaciju. Danas smo u neuporedivo boljoj poziciji, sa pristupom evropskom tržištu, alternativnim pravcima snabdevanja, investicijama i međunarodnim finansiranjem. Naravno da promena dobavljača košta i zahteva vreme. Ali nemojte nam prodavati priču da je nemoguća. Posebno ne posle svega što smo već preživeli. A deseti krug pakla obavezno rezervisati za medije koji o ovoj temi ne izveštavaju kako treba, prećutkuju alternative ili otvoreno propagiraju ruske energetske interese. Devet Danteovih krugova nije dovoljno za urednike koji od gasovoda prave ljubavnu priču o slovenskom bratstvu, a od evropskih investicija vest koju niko ne treba da primeti. Takvo izveštavanje guši ozbiljnu javnu raspravu o energetskoj nezavisnosti i normalnom životu. I da završimo sa tom večitom pričom o bratstvu. Gasovod nije ikona, rafinerija nije manastir, a energetski ugovor nije zavet pred oltarom. Ruska država štiti svoje interese. Srbija mora da štiti svoje. Hoću da se utvrdi ko je donosio odluke, koji su projekti kasnili, koliko su nas koštale propuštene prilike i da li je bilo zloupotreba koje zahtevaju krivične istrage. Rusi napolje iz strateške kontrole nad srpskom energetikom. Ne ruski građani, nego zavisnost od ruske države i njenih kompanija. A odgovorni neka polože račune. Bez patriotskih govora i bez novih izgovora. #EU #EUzaSrbiju #EUuSrbiji #Srbija #Solidarnost

JEVANĐELJE PO KLUBU 0,28% A rešili ste, znači, da udarite nisko na naš Klub 0,28%, na nas 12.143 čistih duša. Malo vam što nas je šačica, nego biste još i da ćutimo. E pa, braćo moja, jedan zajeb ste napravili. Mi smo, izgleda, za razliku od vas, malo i čitali tu Bibliju. Elem, sednem ja sinoć, otvorim Sveto pismo, reko da vidim šta tamo piše o nama malima. Kad ono, odmah naletim na nekog Gideona. Imao čovek 32.000 vojnika. Lepa vojska, može miting da napravi, trg da napuni, izbore da raspiše, šta mu volja. Kad Gospod njemu kaže: „Mnogo je naroda s tobom.“ (Sudije 7:2) I ostade čovek sa 300 vojnika! Reko, čekaj bre, pa to nije ni jedan posto. Ovi naši bi ga živog sahranili u istraživanjima javnog mnjenja. Kad ono, Gideon pobedi. Dobro, mislim se, možda slučajnost. Okrenem ja dalje, kad tamo David i Golijat. Jedan mali čobanin sa praćkom, drugi grdosija, sav važan, verovatno uveren da ima podršku čitavog naroda. I lepo piše da Golijat prezre Davida. (1. Samuilova 17:42) A onda ga ovaj mali zvekne kamenom posred čela. Reko, dobro, izgleda da veličina nije baš neka garancija. Vratim se ja malo unazad, kad tamo Noje. Čovek pravi barku, a na kraju se spaslo osmoro ljudi. Osam, bre! (1. Petrova 3:20) Pa to nema ni za mesnu zajednicu. Al imali ljudi barku. Ostali izgleda nisu pratili vremensku prognozu. Listam dalje, kad Lot beži iz Sodome, a većina ostaje. Pa onda Ilija, sam protiv 450 Valovih proroka. Reko, vidi ti ovo, sve neki manjinski elementi. Onda naiđem na Jonatana. On i štitonoša, njih dvojica, krenuli na Filistejce. I kaže čovek: „Gospodu nije teško izbaviti s množinom ili s malo naroda.“ (1. Samuilova 14:6) E tu već zastanem. Pa, braćo, ova dvojica nisu imala ni naših 0,28%. Okrenem na Jevanđelje po Luki, kad tamo Hristos kaže: „Ne boj se, malo stado.“ (Luka 12:32) Pročitam opet. MALO STADO. Ne kaže, ne boj se, apsolutna većino. Ne kaže, blago onima što pređu cenzus. Nego malo stado. Reko, dobro, ovo je već zanimljivo. Al setim se ja da nama ovi naši ne zameraju samo što nas je malo. Nego bi još i da nam zabrane da pričamo. Pa ajde da vidim šta piše o tome. Otvorim Marka, 10:48, kad tamo neki slepi Vartimej viče, a narod ga ućutkuje. I lepo piše: „A mnogi mu prijećahu da ućuti; a on još većma vikaše.“ E, rekoh, ovaj je naš! Okrenem na Luku, 19:40. Tamo traže od Hrista da ućutka učenike. A on im kaže: „Ako oni ućute, kamenje će povikati.“ Reko, ljudi moji, pa vi baš niste imali sreće sa ovom knjigom. Al ajde još malo. U Delima apostolskim, 4:18–20, zabrane Petru i Jovanu da govore. A oni odgovore: „Jer mi ne možemo ne govoriti što vidjesmo i čusmo.“ I sad sedim ja tako, gledam u knjigu i mislim se. Gideon 300, Noje osmoro, Jonatan dvojica, Ilija sam, David sa praćkom, Vartimej viče, apostoli neće da ćute. Pa, bre, braćo, cela Biblija vam puna nekih tvrdoglavih manjina! Da se razumemo, ne kažem ja da smo mi 12.143 nekakvi božiji izabranici. Nismo baš toliko poludeli. Al malo je nezgodno da se čovek poziva na Sveto pismo, a onda se podsmeva malobrojnima i naređuje im da ćute. I taman da zatvorim knjigu, kad mi zapadne za oko još jedan stih: „I bezumnik kad ćuti, misli se da je mudar.“ (Priče Solomonove 17:28) E, tu sam se već nasmejao. Pa, braćo moja, vi ste imali odličnu priliku da ispadnete mudri. Samo je trebalo da ćutite. Al jok. Morali ste da nam objasnite da nas je 0,28%. Ko da mi ne znamo da brojimo. I tako ja zatvorim Bibliju, skuvam kafu i zaključim: Nije sramota biti među 0,28%. Sramota je imati 99,72% samopouzdanja, a ne pročitati ni ono na šta se stalno pozivaš. I još nešto, braćo. Kad sledeći put rešite da nas ućutkujete, setite se onog Vartimeja. Što su mu više govorili da ćuti, on je sve jače vikao. Pa sad vi vidite šta ćete s nama. Aj uzdravlje. Amin. #Klub028 #Solidarnost #Srbija